Psalm 2.

p

1 Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?

2 Dn. 32:15Ps. 46:6Mt. 2:4Dela 4:25

2 Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.

Ps. 45:7Ps. 84:9Ps. 119:23Jer. 26:9Dan. 6:6Mt. 21:38Mk. 12:7Jn. 1:41

3 “Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov.”

Lk. 19:14

4 Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.

Ps. 10:5Ps. 11:4

5 Pa im govori u gnevu svom i jarošću svojom zbunjuje ih:

6 “Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj.”

1 Moj. 49:10Jezek. 21:32

7 Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: “Ti si sin moj, ja te sad rodih.

Mt. 8:29Jev. 1:5Jev. 5:5

8 Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.

Dan. 7:13Jn. 17:4

9 Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud.”

Isa. 30:14Jer. 19:11Jer. 48:38Mt. 21:44Otk. 2:27

10 Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!

Dan. 9:12

11 Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.

Os. 11:10

12 Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!

Jer. 17:7Sof. 2:2Jn. 5:22

 

Leave a Reply

Close Menu